Да ли очухови треба да буду родитељи?

Да ли очухови треба да буду родитељи

Многи парови који започињу процес спајања својих живота и своје деце чине то са добродошлим ишчекивањем, а опет и са мало стрепње због ових нових граница које треба освојити. Као што знамо, очекивања могу изазвати разочарење када су прожета великим надама, добрим намерама и наивношћу.

Мешање је изазовније од стварања породице

Спајање две одвојене породице биће далеко већи и сложенији изазов за већину него што је било стварање почетне породице. Ова нова територија обилује непознатим и често непредвиђеним рупама и девијацијама на путу. Реч која би описала ово путовање била би нова. Све је одједном ново: нови одрасли; деца; родитељи; нова динамика; дом, школа или соба; нова ограничења простора, свађе, разлике и ситуације које ће се месецима, па чак и годинама појављивати у овом новом породичном аранжману.

Прегледајући овај панорамски поглед напомешани породични живот, може постојати лавиринт неочекиваних проблема за решавање и планина за пењање. У светлу огромних изазова који се могу створити, да ли се процес може олакшати тако да и деца и родитељи пронађу начине да се прилагоде?

Изазови са којима се деца суочавају

Један од најзначајнијих, најважнијих и потенцијално проблематичних аспеката мешања породица је онај који настаје новом улогом очуха. Деца различитог узраста изненада се суочавају са новом одраслом особом која преузима улогу родитеља у њиховом животу. Термин маћеха или очух побија реалност те улоге.Постати родитељтуђој деци се не врши правним документима и животним аранжманима. Претпоставку коју правимо да нови супружник имплицира новог родитеља, било би добро да преиспитамо.

Биолошки родитељи имају огромну предност да негују своје односе са децом скоро од зачећа. То је међуљудска веза изграђена током времена и исклесана из огромне количине љубави и поверења. То се дешава готово невидљиво, а да стране нису ни свесне да се њихова спремност да учествују у дуету родитељ-дете кује из тренутка у тренутак, из дана у дан, из године у годину. Узајамно поштовање и пружање и узимање утехе, вођења и издржавања се учи током многих тренутака везе и постаје основа здравих, функционалних интеракција између родитеља и деце.

Када нова одрасла особа ступи у овај однос, он или она су нужно лишени оне претходне историје која је створила везу родитељ-дете. Да ли је разумно очекивати да деца изненада уђу у интеракцију између родитеља и детета са овом новом одраслом особом упркос овој дубокој разлици? Очухови који прерано започну задатак да одгајају децу несумњиво ће се суочити са овом природном баријером.

Решавање проблема из перспективе детета

Многи проблеми у вези са очухом могу се избећи ако се ствари решавају из перспективе детета. Отпор који деца осећају када добију упутства од новог очуха је природан и прикладан. Нови очух још није стекао право да буде родитељ деци свог или њеног супружника. За стицање тог права биће потребни месеци, па чак и године свакодневних интеракција, које су градивни блокови сваке везе. Временом, очухови могу да почну да стварају међусобно поверење, поштовање и пријатељство који су од виталног значаја за обезбеђивање чврсте и задовољавајуће везе.

Стара педагогија да деца треба да заузму правац илидисциплина од било које одрасле особеје сада већ дуго напуштен у корист више поштовања, искренијег приступа у складу са фазама људског развоја. Деца су веома осетљива на суптилне нијансе односа и на степен у којем су њихове потребе задовољене. Очух који је на сличан начин осетљив и емпатичан према потребама детета препознаће потешкоћу да постане родитељ пре него што дете буде спремно.

Одвојите време да изградите пријатељство са новом пасторком; поштујте њихова осећања и обезбедите довољно простора између ваших очекивања и њихове потребе да одговоре. Као одрасла особа која живи у овој новој породичној ситуацији, избегавајте да мислите да се деца морају прилагодити и присуству и жељама очуха у питањима која се односе на васпитање деце. Без одвајања довољно времена за изградњу темеља овог новог односа, свим покушајима да се наметну родитељско водство и структура може се намјерно и оправдано одупријети.

Очухе прво треба да се истински упознају са децом свог супружника и да негују искрено пријатељство. Када то пријатељство није оптерећено вештачком динамиком моћи, оно може процветати и расти у правцу љубави, реципрочне везе. Једном када се то догоди, пасторчад ће природно прихватити оне неопходне тренутке када се родитељско вођство деси када им понуди пасторак. Када се то постигне, остварује се истинско спајање родитеља и деце.

Објави: